Pot­pred­sjed­nik Vla­de Cr­ne Go­re i šef di­plo­ma­ti­je Igor Luk­šić na­o­zbilj­ni­ji je kan­di­dat da u ime Cr­ne Go­re bu­de pred­lo­žen za no­vog ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra Uje­di­nje­nih na­ci­ja (UN), sa­zna­je „Dan” u di­plo­mat­skim kru­go­vi­ma. Ima­ju­ći u vi­du da se iz­bo­ri odr­ža­va­ju tek na­red­ne go­di­ne, iz Mi­ni­star­stva vanj­skih po­slo­va je sa­op­šte­no da će Cr­na Go­ra bla­go­vre­me­no do­ni­je­ti od­lu­ku o to­me da li će ima­ti svog kan­di­da­ta ili će po­dr­ža­ti dru­gog, pa su u tom smi­slu sve osta­lo spe­ku­la­ci­je.
Konačnu odluku o kandidaturi Vlada će donijeti na osnovu rezultata lobiranja kod država iz okruženja.
Me­đu­tim, pre­ma ne­zva­nič­nim sa­zna­nji­ma „Da­na”, po­je­di­ne cr­no­gor­ske di­plo­ma­te u za­pad­nim pre­sto­ni­ca­ma već is­pi­tu­ju te­ren da li po­sto­ji po­dr­ška za even­tu­al­nu Luk­ši­će­vu kan­di­da­tu­ru na mje­sto ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra Uje­di­nje­nih na­ci­ja, ko­je bi 2016. go­di­ne tre­ba­lo da pri­pad­ne ne­koj od is­toč­no­e­vrop­skih dr­ža­va.
Na pi­ta­nje „Da­na” da li je tač­no da je Igor Luk­šić cr­no­gor­ski kan­di­dat za mje­sto ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra UN, iz Mi­ni­star­stva vanj­skih po­slo­va i evrop­skih in­te­gra­ci­ja (MVPEI) ni­je­su da­li ni po­tvr­du te in­for­ma­ci­je, ni­ti su je de­man­to­va­li.
– Vla­da Cr­ne Go­re ni­je ras­pra­vlja­la na ovu te­mu. Ima­ju­ći u vi­du da se iz­bo­ri odr­ža­va­ju tek na­red­ne go­di­ne, Cr­na Go­ra će bla­go­vre­me­no do­ni­je­ti od­lu­ku o to­me da li će ima­ti svog kan­di­da­ta ili će po­dr­ža­ti dru­gog. U tom smi­slu, sve osta­lo su spe­ku­la­ci­je. Pri­o­ri­te­ti cr­no­gor­ske spolj­ne po­li­ti­ke pre­vas­hod­no su is­pu­nja­va­nje oba­ve­za iz in­te­gra­ci­o­nih pro­ce­sa, kao i da­lje ja­ča­nje re­gi­o­nal­ne sa­rad­nje – na­vo­di se u od­go­vo­ru MVPEI na pi­ta­nje „Da­na”.
Luk­šić je od 2010. do 2012. go­di­ne oba­vljao funk­ci­ju cr­no­gor­skog pre­mi­je­ra, a od po­vrat­ka li­de­ra DPS-a Mi­la Đu­ka­no­vi­ća na pre­mi­jer­sku funk­ci­ju (to mu je sed­mi man­dat), na du­žno­sti je še­fa cr­no­gor­ske di­plo­ma­ti­je. Ta­ko­đe, Luk­šić je ra­ni­je po­ru­čio da ni­je za­in­te­re­so­van da se kan­di­du­je za ne­ku funk­ci­ju u DPS-u, ima­ju­ći u vi­du da toj stran­ci u ju­nu pred­sto­ji kon­gres.
Osim biv­šeg pred­sjed­ni­ka Slo­ve­ni­je Da­ni­la Tir­ka, ko­ji je već ob­ja­vio kan­di­da­tu­ru za no­vog ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra UN-a, na tu funk­ci­ju mo­glo bi se kan­di­do­va­ti još ne­ko­li­ko po­zna­tih po­li­ti­ča­ra sa za­pad­nog Bal­ka­na. Ka­ko su ra­ni­je pre­ni­je­li re­gi­o­nal­ni me­di­ji, od kan­di­da­tu­re ni­je od­u­stao biv­ši šef srp­ske di­plo­ma­ti­je Vuk Je­re­mić, ko­ji, na­vod­no, ubr­za­no spre­ma dok­to­rat na pre­sti­žnom ame­rič­kom uni­ver­zi­te­tu Har­vard.
Po prin­ci­pu ge­o­graf­ske ro­ta­ci­je, mje­sto no­vog še­fa UN tre­ba­lo bi 2016. go­di­ne da pri­pad­ne kan­di­da­tu iz is­toč­ne Evro­pe. List „Dnev­ni Avaz” iz BiH pi­sao je da se kao je­dan od aspi­ra­na­ta na ovu glo­bal­nu di­plo­mat­sku funk­ci­ju ja­vlja i Ve­sna Pu­sić, ak­tu­el­ni šef hr­vat­ske di­plo­ma­ti­je. Funk­ci­ju ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra pri­želj­ku­je i Iri­na Bo­ko­va iz Bu­gar­ske, ge­ne­ral­ni di­rek­tor Une­ska. Ova funk­ci­ja za­ni­ma i Mi­ro­sla­va Laj­ča­ka, mi­ni­stra vanj­skih po­slo­va Slo­vač­ke, ko­ji je ne­ka­da bio iza­sla­nik u BiH, a to­kom re­fe­ren­du­ma u Cr­noj Go­ri 2006. go­di­ne bio je spe­ci­jal­ni iza­sla­nik EU.
Ka­da sve 23 is­toč­no­e­vrop­ske dr­ža­ve is­tak­nu kan­di­da­te, on­da će one me­đu­sob­no mo­ra­ti da iza­be­ru naj­bo­ljeg, to jest, ta gru­pa dr­ža­va mo­ra da bu­de sa­gla­sna ko je njen pred­stav­nik. Ako ne bu­de sa­gla­sja o to­me ko će bi­ti na­sled­nik Ban Ki­mu­na, on­da bi pred­la­ga­či, a to mo­že bi­ti sva­ka od 193 ze­mlje čla­ni­ce UN, mo­gli od­lu­či­ti da is­toč­no­e­vrop­ska gru­pa ni­je u po­zi­ci­ji da iza­be­re svog kan­di­da­ta i ima­li bi pra­vo da pred­lo­že kan­di­da­ta iz dru­gog di­je­la svi­je­ta.
M.V.


Pet dr­ža­va sa pra­vom ve­ta

Iz­bor ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra Uje­di­nje­nih na­ci­ja for­ma­li­zu­je se pre­ko Sa­vje­ta bez­bjed­no­sti, u ko­jem, osim Ru­si­je, pra­vo ve­ta ima­ju Sje­di­nje­ne Ame­rič­ke Dr­ža­ve, Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja, Fran­cu­ska i Ki­na. Ta­ko­đe, pre­ma pro­ce­du­ri, fi­nal­ni iz­bor mo­ra po­tvr­di­ti Ge­ne­ral­na skup­šti­na Uje­di­nje­nih na­ci­ja, uz iz­gla­sa­nu nat­po­lo­vič­nu ve­ći­nu od 193 ze­mlje čla­ni­ce svjet­ske or­ga­ni­za­ci­je.


Me­đu­na­rod­ne funk­ci­je mjer­ka­li i Mi­lo i Ran­ko

Sre­di­nom 2010. go­di­ne ob­ja­vlje­no je da bi cr­no­gor­ski pre­mi­jer Mi­lo Đu­ka­no­vić mo­gao da na­pu­sti pre­mi­jer­sku funk­ci­ju, ali i da za­u­zme ne­ku od čel­nih funk­ci­ja u NA­TO-u. Đu­ka­no­vić se za­i­sta i po­vu­kao kra­jem te go­di­ne sa pre­mi­jer­ske funk­ci­je, ali ni­ka­da ni­je pre­u­zeo ne­ko od vo­de­ćih mje­sta u NA­TO-u, iako je o to­me bi­lo ozbilj­nih raz­go­vo­ra.
Me­đu­tim, u ju­lu 2013. go­di­ne, pred­sjed­nik cr­no­gor­skog par­la­men­ta Ran­ko Kri­vo­ka­pić iza­bran je za pred­sjed­ni­ka Par­la­men­tar­ne skup­šti­ne OEBS-a.